Po svom opredeljenju licnom opredeljenju ne spadam i ni u " prvu" , pogotovo u "drugu" , a u "trecu" Srbiju nikako . Ne bih da budem bezobrazan a ni vulgaran al mi ceo ovaj tekst lici na " pranje " savesti uvazenog profesora . Ima covek pravo na svoje misljenje , ali nema pravo da nas deli . Po mnogima mene bi trebalo svrstati u " prvu " Srbiju .
Pa sad nek svako radi po svojoj savesti
Preporuke:
0
0
2
petak, 04 septembar 2009 23:59
Sima
Kako smo krenuli zaista ćemo završiti sa Sjedinjenim Srpskim Državama, a ako ćemo po našoj sujeti, biće ih bar 52. Više nego što imaju Ameri, jašta!
Što kažu poslednji "trubaduri" beogradskog asfalta i srpske tradicije, grupa 357: "Jedna je Srbija..."
Preporuke:
0
0
3
subota, 05 septembar 2009 00:17
Aleksandar
Vredan je paznje pokusaj da se uhvati sustina srpske dijaspore iako mozda naziv "Treca Srbija" ne sasvim srecan. Nazalost, ta "Treca Srbija" je mnogo raznolikija i raznorodnija od portreta koji je u ovom tekstu dobila tako da je tesko reci da se tu radi o "jednoj" ili u necemu "jedinstvenoj" stvari koja kao takva "deluje" na neki odredjeni nacin. Ali zato reakcija drosrbijanaca jeste dosta tipicna kad kod se neki "trecesrbijanac" pojavi u krugu dvojke. Obicno se moze cuti: "nemas pravo na svoje misljenje o srbiji, jer ne zivis ovde" to je kad su drogosrbijanci pristojni, a cesto se cuje i: "nemoj da se foliras, sta tebe briga za Srbiju, tebi je vazno da je dolar (ili evro) sto jaci da bi ti bilo sto jeftinije kad boravis u Srbiji".
Preporuke:
0
0
4
subota, 05 septembar 2009 00:27
Nišlija
Koja je poenta ovog članka?
Preporuke:
0
0
5
subota, 05 septembar 2009 01:12
njujork
Spetnatz je sigurno u pravu da ne treba deliti prvu i drugu Srbiju. Oni imaju zajedničku crtu a to je nemilosrdna borba za vlast i lične interese, u kojoj druga u zadnje vreme prevagnjuje, prvenstveno zbog oslanjanja na strani faktor. Tu će se oni mnogo lakše razumeti jedni s drugima nego sa trećom Srbijom, koja je iako daleko obrazovanija i sa dosad već značajno većim i širim radnim i životnim iskustvom, otišla i koja po njima nikakva prava na Srbiju nema, sem da šalje pare. Prvodruga Srbija se ponaša kao da treća ne postoji i pored ogromnog broja: samo iz mog razreda od 18 đaka četvoro je završilo u inostranstvu, od fakultetskih kolega i više. Jasno je čemu ignorancija, gomila mediokriteta se dobro uhlebila na pozicijma o kojima je mogla samo sanjati. Zato ne čudi politička izolovanost i 'nezainteresovanost' treće, radi se o proceni kako stvari stoje.
Preporuke:
0
0
6
subota, 05 septembar 2009 02:48
Nikola
Iako smatram da su teze o dve ili tri Srbije neodrzive, ipak je ovaj ovde opis "trece" Srbije, zapravo opis vecine ovde. Moze i Exit i Guca. Moze i Mladic u Hagu, a moze i protiv Haga. Moze i ovo i ono... Dakle, opet je rec o onoj Srbiji... Znate vec kojoj
Preporuke:
0
0
7
subota, 05 septembar 2009 02:53
ciha
Clanak je sasvim namijestu. Npr, ja sam porijeklom iz Hercegovine, u Beogradu sam zivio, studirao i radio 10 godina. Posljedje dvije godine zivim iradim u Svajcarskoj i moram da priznam da je za sada vise nego lijepo. Sa profesionalne strane treba da prodje jjos malo vremena da se "dokazem", ali uz malo srece doci ce i to na svoje. Ali ne porodje dan da ne mislim na svoju rodbinu, prijatelje i ljude koji zive u Srbiji (sve srpske zemlje). I mnogo bih toga uradio i naustrb svoga vremena i novca da pomognem koliko mogu, sto uostalom rade i mnogi koji su u dijaspori. A posto se dosta toga gleda kroz pare,(moram da kazem zbog ovih "sta tebe briga ti si tamo") dokaz za to su i devizne doznake iz inostranstva koje stizu u nasu zemlju. E sada to je beznacajno u odnosu na znanje koje bi mogo da se prenese nasim ljudima, kad bi bilo volje da se prihvati. O tome je rijec u clanku! Vrijeme u Srbiji se uglavnom trosi uludo, na apsolutne gluposti! Prosto volim svoju domovinu.
Preporuke:
0
0
8
subota, 05 septembar 2009 03:51
DRAGAN
Članak nas ne deli samo pokazuje političku podelu među nama.Ono što treba da se doda je da SRBIMA u rasejanju je bliža ona Prva Srbija ali za to zna dobro i zapad ,zato se taj zapad pobrinuo da stvori tu Drugu Srbiju .Druga Srbija deluje kao jedan zid koji odvaja kulturne i obrazovane SRBE Treće Srbije od one Prve Srbije.Zato je zapad godinama još za vreme TITA a verovatno i na njegovu preporuku SRBE(pogotovo ove u rasejanju)smatrao da se ne uklapaju u njihovu politiku.A SRBE iz rasejana da imaju što manji uticaj u politički život SRBIJE ili kod prvosrbijanaca. Zapad (SAD) se nije nikad potrudio da podrži SRBE iz rasejanja zato što su jednostavno previše nacionalno opredenjeni ali podrška i pare nisu izostali kada je u pitanju Druga Srbija ,a za školovanje kadrova se pobrinuo učitelj deda ĐURA(SOROŠ)
Preporuke:
0
0
9
subota, 05 septembar 2009 08:44
Anonymous
Autor ovde uzdize samog sebe.... interesantno...
Preporuke:
0
0
10
subota, 05 septembar 2009 09:24
Jasna Simonovic
Uz duzno postovanje razmisljanja profesora, prefiks Treća ispred Srbija, sa najavom šest-sedam Srbija je nekako "maliciozan", a to je ružno...Ne znam ko je prvi uportrebio prefiks "Druga" za podelu ljudi koji imaju svoje ime i prezime u Srbiji...
Snažan osećaj dijaspore prema postojbini je poznat svakome ko ima rodbinu i prijatelje sa mestom prebivališta u svetu, i to je za poštovanje... Nažalost, počev od Milana Panića kao "preteče dijaspore" kada se naš "ekonomski balon" raspukao samo na onu obalu Atlantika...Pa moji pokušaji da dijasporu obavestim o KPMG Jugoslavija, pa AMCHAM "ružne neaktivnosti" u Beogradu..to treba da bude primarni fokus ozbiljnog članka o "dijaspori"....U tom smislu, želim Prof. Konečniju "brainstorming"
predavanje..
p.s. Neki studenti jednog Univerziteta u Oklahomi bili su fascinirani mojim predstavljanjem slučaja KPMG - Solvay - Farmest samo sa 4 dokumenta...Molim profesora da od Redakcije NSPM zatrazi moj mejl ako profesora "to" interesuje...
I ubuduće: Naša otadžbina se zove SERBIA!
Preporuke:
0
0
11
subota, 05 septembar 2009 10:00
LjiljanaNl.
Gospodin je previse fin da bi bio "ostrascen" pa je zato dosao do broja tri. Verujem da dobro misli Srbiji ali bez "primitivizma" Prve.Mi smo dijaspora(moji sinovi i ja), ratna i prisilna,zato smo Prvi a ne treci.Utuk na utuk a ne salonska prepucavanja u rukavicama:" ma znate dragi moj, vi niste u pravu jer...."
Preporuke:
0
0
12
subota, 05 septembar 2009 10:12
fin
Dakle, svojevremena molba g. Antoniću da prestane da promoviše fiktivni projekat "Druga Srbija" je definitivno zakasnela. ("I loš publicitet je publicitet" - već je stereotip).
I eto ti sad: stiže i "Treća Srbija". Pa je prva primitivna (ali "dobra u duši"), druga poltronska (ali bi dobar psihoanalitičar mogao da ih, zabludele, vrati na pravi put), a treća je, je li, nepriznato aristokratska (ali, iako neshvaćena, spremna da pomogne prvim dvema).
Pa ipak, ovde je, prema zasluzi, ironično, krenuo da filozofira argument ad libitum. Sada čekamo četvrtu, ili što bi rekao autor, šestu, sedmu Srbiju.
Možda će to malo obeshrabriti g. Antonića da napiše još koju knjigu posvećenu fiktivnom projektu "Druga Srbija".
Preporuke:
0
0
13
subota, 05 septembar 2009 11:37
paja patak
Razočaran sam preovlađujuće negativnim komentarima napisa prof. Konečnog. Isto to mogu da kažem i za one koji kritikuju g. Antonića i njegov pojam „Druga Srbija“. Dopadalo se to – ili ne, obojica su u pravu. Nema nikakve sumnje da postoji izrazita dihotomija i polarizacija u srpskom društvu koja sigurno ne ide u korist ni srpskom narodu, ni njegovoj državi. Kao pripadnik „Treće Srbije“ (imam kvalifikacije: otišao sam pre više od trideset godina), mogu da kažem da je njen opis u članku prof. Konečnog vrlo dobro dat. U uskom krugu njenih pripadnika u kome se krećem (bez izuzetka visokoobrazovani ljudi, koji se ni u početku svog boravka u inostranstvu nisu patili – osim možda usled nostalgije, ali i to je prošlo), mogu dodati još samo ovo: ne znam nikoga ko želi da se za stalno vrati u zemlju, a ako je i postojala neka nada i entuzijazam u odnosu na obnovu ekonomskog, političkog i društvenog života u Srbiji posle pada komunizma u njoj (mada nisam sasvim siguran da je on zaista pao?), sada preovlađuju seta i razočaranost. Inače, moram priznati, „Prva Srbija“ mi je (mada ne u svim pogledima) daleko bliža, a ona „Druga“..... – iz straha od supervizorovih makaza ne smem tačno da opišem kakva osećanja prema njoj gajim, ali mislim da ne zaslužuje ni naziv „Srbija“, pa zato pišem samo „Druga“.
Preporuke:
0
0
14
subota, 05 septembar 2009 15:07
u milosti cenzora
slazem se sa autorom, mi aristokrati se dobro razumemo :)
Preporuke:
0
0
15
subota, 05 septembar 2009 15:21
Nimbus
Neverovatno je da `ovde` postoji nerazumevanje podele Srba na tri Srbije.
To je fakat.
Dok nisam pročitao komentare, mislio sam da je napis suvišan iz razloga što `elaborira` opšte poznate činjenice.
Ono što nije razumljivo većini, je da postoji i ČETVRTA SRBIJA - to su ljudi koji etički, karakterom, pripadaju trećoj Srbiji, ali su se ovde ukopali, i spremni su na ono što dolazi. Zato ih je teško kadkad razlikovati od nekih drugih, ali, oni pripadaju Srbskom narodu, bez ostatka, do kraja sveta.
Preporuke:
0
0
16
subota, 05 septembar 2009 16:23
Fin
Dobrodošla Četvrta Srbijo. Neka se jave Peta i Šesta.
Preporuke:
0
0
17
subota, 05 septembar 2009 16:23
Peter RV
Pa, jasno, kad se izmislila "druga" zasto ne i treca, cetvrta itd -kad svako moze da definise svoju licnu "Srbiju". Mozda je vrijeme otkacit se od 'Srbije' potpuno, i posvjetit se 'Srpstvu' koji je ideoloski nedjeljiv pojam. Mi koji nijesmo Srbijanci bi trebali to da zahtjevamo. Njegos bi se slozio sa nama.
Preporuke:
0
0
18
subota, 05 septembar 2009 16:40
Guru
Siguran sam da ce kao i ja, vecina Srba u "rasejanju" da se slozi sa profesorom. "Treca Srbija" je ocigledno figurativan pojam ali stoji. Svaki put kad dodjem u Srbiju vidim koliko raste i produbljuje se jaz iamedju prve i druge. Treca je vec potpuno izgubljena, amputirana i beznadezna.
Preporuke:
0
0
19
subota, 05 septembar 2009 17:43
Aleksandar Skular
U drzavama razvijene politicke kulture i demokratije, interesi svakog pojedinca, a narocito brojnih interesnih grupa, smatraju se legitimnim i normalnim delom celokupnog politickog diskursa. Oni svoja uverenja i interese ispoljavaju ili zadovoljavaju kroz clanstvo ili simpatizerstvo brojnih kulturnih, ekonomskih, politickih ili verskih i drugih grupacija.
Ovakav oblik interesnog - drustvenog angazovanja uredjen je zakonom i demokratskim normama ponasanja, koje su tekovine civilizacijskog dostignuca ovih drustava.
Jos jedno od civilizacijskih dostignuca ovih drustava je i cinjenica da, bez obzira na dijametralno suprotne stavove i interese koje zastupaju, jedni druge ne smatraju "krvnim" neprijateljima koje treba istrebiti, vec kao sugradjane sa drugacijim uverenjima, interesima i pogledima na zivot.
Oni mogu biti na politickoj levici ili desnici, homo ili hetero seksualci, katolici, protestanti , muslimani, ili Srbi pravoslavci iz dijaspore, kojoj i sam pripadam, ali nikada jedni drugima ne dovode u pitanje patriotizam.
Podele na "prvu" i "drugu" Srbiju nisu nista drugo nego odraz neznanja, politickog neiskustva, politikantstva i nedostatka demokratske kulture.
Politicka "elita" Srbije, zarad pridobijanja jeftinih politickih poena, promovise ovakvu podelu, a nazalost, pojedini clanci koji se cesto pojavljuju u NSPM i njihovi autori, zvuce kao ideolozi podela.
Razumem potrebu profesora Konecnog, da definise novi, tihi sloj gradjana Srbije i nas koji zivimo u dijaspori, koji ovakve podele smatraju pogubnim za ostvarenje nacionalnih interesa Srbije i njenih gradjana.
Moguce je da je termin "treca" Srbija pomalo nesrecno izabran, imajuci u vidu negativnu konotaciju, vec kolokvijalnih, "prve" i "druge" Srbije. U isto vreme, ovaj tekst shvatam i podrzavam, kao poziv svima koji na to mogu da uticu, ukljucujici i urednistvo NSPM, da ovakva, po Srbiju pogubna, politicka praksa, prestane da dominira drustvenim tokovima Srbije.
Preporuke:
0
0
20
subota, 05 septembar 2009 18:04
brm
@ nimbus
postoji i ČETVRTA SRBIJA - to su ljudi koji etički, karakterom, pripadaju trećoj Srbiji, ali su se ovde ukopali, i spremni su na ono što dolazi.
taccno tako, samo ljudi koji su ovde ukopani okruzzeni su ljudima koji su indoktrinirani sistemom koji postoji od 1918, a kakav odavno ne postoji u civilizovanom svetu...kad takav emigrira, ma gde da emigrira dodje u sredinu gde preovladavaju normalni stavovi i gde ne mora da objassnjava dozzzivotno da je belo belo a da je more slano....i tako dobije energije i vremena da se bavi svojom strukom jer ne mora da je trossi na beskonaccna dokazivanja occiglednog..
sistem koji je ustanovljen 1918 je podaniccki a sistem koji vlada u celom svetu je demokratija i nacionalna drzzava....to je ono za ssta se borimo joss od 9. marta a sve smo dalje i sve nas je manje ovde
Preporuke:
0
0
21
subota, 05 septembar 2009 18:16
Jozef K.
1.
@DRAGAN
Slažem se sa Vama, i čudim se da ljudi sve manje čitaju kako je napisano.
Svaka objektivna politička analiza sigurno bi nas dovela do drugačijeg rezultata nego što
to govori "analiza" u stilu nekog strateškog marketinga - kakva je manihejska o (samo) dve
Srbije. U političkoj podeli, u smislu u kome o njoj govorimo (dakle, ne u teritorijalnom) -
Srbije ima više od dve, srećom! Zato, ne žalimo ni za brojkom jedan. Čak i strateški
marketeinzi retko istupaju tako pompeznim rezultatom - osim onog iz Severne Koreje.
Nijedan politički analitičar nije otkrio podelu na dve Srbije niti je tom trendu kumovao.
Ne bi trebalo da nas prevare oni koji se samo tako predstavljaju (pa posle čujemo ...) -
pričamo o stuci, ozbiljno! Jedno je marketing - drugo analiza. Svrsishodnu podelu na (samo)
dve Srbije, obznanili su sami "hirurzi-lobotomičari". Dakle, nije problem što - u predmetnom
smislu - objektivno postoji više Srbija, nego što ova Druga Srbija nameće podelu na dve, i što
besomučno "operiše" trpajući nas u Prokrustovu postelju svoje projekcije. Budući da je podela
na dve Srbije toliko ispromovisana i opštepoznata, a svaki misleći čovek ne vidi sebe u njoj,
on prirodno, svoju poziciju naziva prvom sledećom - trećom. Nećemo zbog toga reći da ima više
Trećih Srbija, već da Srbija ima više (bar od tri, a broj im i ne znamo, niti je bitan).
U tekstu je izložen jedan od mogućih pogleda koji dolazi izvan začarane dvojne podele. Što ih
ima više, to bolje. Time se gruba podela relativizuje, omekšavaju joj se neprirodne granice.
Preporuke:
0
0
22
subota, 05 septembar 2009 18:16
Jozef K.
2.
Pisanje o Drugoj Srbiji, nije obavezno isto što i slagati se sa podelom na dve Srbije. Znači,
nametanje takve podele jeste taktika i strategija ujedno, za vrhovni cilj - vlast.
Manihejska podela ide niz dlaku ljudskoj sklonosti ka pojednostavljenju, gde je sve samo crno
ili belo, dobro ili zlo. Kad poverujemo u ovo, ostaje im lakši deo posla, da nas uvere da
su oni (i samo oni) na strani dobra, jel` da? Pa onda, njima i vlast, naravno! Ko nije za to
Da dobro dobije sva oruđa i oružja? Šta bi tek tada moglo biti? Ko zna, možda bi pretekli
pomenutu Koreju jer bi, najzad, i bez nekog strateškog marketinga mogli saopštiti magični
rezultat: Srbija je jedna!
Sačuvaj nas Bože!
Preporuke:
0
0
23
subota, 05 septembar 2009 19:13
BB
Izgleda da je poenta ovog teksta zalaganje da se pojedinci iz dijaspore aktivno uključe u život matice – pretpostavka je na visokim pozicijama. Mnogi od njih su to verovatno bezuspešno pokušali ali ne zbog „degutantne zavidljivosti lokalnih mediokriteta“ već zato što „lokalno stanovništvo“ to doživljava kao trivijalnu priču o pokušaju sedenja na dve stolice.
Preporuke:
0
0
24
subota, 05 septembar 2009 21:55
Prva Srbija
Puno Srbija, a Srba sve manje...
Preporuke:
0
0
25
subota, 05 septembar 2009 22:20
Rebeka
@Jozef K.
Dopala mi se elaboracija teksta i komentara. Mislim da bi tu imalo materijala za jedan poseban, autorski tekst iz vaseg ugla. Rado bih to pročitala, a oni "bonusi" iz komentara Zarkovićevog teksta baš su me zasmejali.
Pozdrav
Preporuke:
0
0
26
nedelja, 06 septembar 2009 09:13
Tatijana
Da budem originalna pa da i ja poput Nišlije pitam: koja je poenta ovog teksta i šta smo saznali? Nešto mi strpljenje nije glavna odlika u poslednje vreme, pa se izvinjavam ѕbog mogućeg nerazumevanja autorovog teksta ili komentara, ali po meni neće biti da je sve baš tako. Autor piše o Srbiji kao o najgorem mogućem mestu gde je čovek mogao da se rodi; ako ga nije progonio sistem, proganjala ga je želja za lepšim životom, te je i u jednom i u drugom slučaju spas našao negde drugde, i sada tako iskalupljen i oslobođen, gleda sa pristojne udaljenosti svoju zemlju i sunarodnike stečenom blagonaklonošću "aristokrate". Cvrc. Pa, nisu samo to razlozi zbog kojih čovek iz svoje zemlje ode u tuđu. Ima valjda i drugih motiva sem opšte beženije u ovom čovečanstvu, i ne može sve da se objašnjava sa nekakvog političko-socijalnog aspekta. U tom smislu, nije uopšte potrebno stvarati treću uniformu, jer nekima koji više ne žive u Srbiji taj kroj nije passen.
Preporuke:
0
0
27
nedelja, 06 septembar 2009 10:36
treći
Neznam koliko Srbija postoji, ali znam da postoje čitave porodice koje u Brozovo i Slobino vreme nisu prodavale dušu. Te porodice ni danas ne prihvataju da se zbog uspeha na izborima može sve, ali ni da se zbog Evrope i Amerike mora sve. Pogotovo su im neprihvatljive priče kako ništa i netreba prodati, nego u 100 eura zamotati i učtivo pokloniti.
Što se tiče konkretnog članka mislim da mu nedostaje jasnija analiza odnosa "Prve" i "Treće" Srbije.
Preporuke:
0
0
28
nedelja, 06 septembar 2009 19:51
Posmatrač
Pročitao sam komentare nekoliko tekstova objavljenih u poslednjih nekoliko nedelja. Sa svim komentarima se slažem i ističem da je publika koja čita i piše komentare narod koji je teško uveriti u nešto što nije utemeljeno.
Profesor ima plemenite namere ali zaključak iz ovih 27 komentara je: nikad ne može biti jednina u množini.
Šta ćeš, teško je ubediti našeg čoveka da je tvoj pijedistal viši od njegovog. Naviklo to na patrijarhalizam. Knez pa ja.
Preporuke:
0
0
29
ponedeljak, 07 septembar 2009 02:20
Prva i jedina
Potpuno nepotrebna relativizacija...Opasno potcenjujete drugu...
Preporuke:
0
0
30
ponedeljak, 07 septembar 2009 14:05
Koja će na kraju biti ?
Tekst uz svo dužno poštovanje autora, samo potvrđuje jednu odveć poznatu činjenicu:
Srbi iz dijaspore su se već toliko udaljili od dešavanja u matici da ni sve informacije preko interneta i medija ili pak usmena obaveštenja prijatelja ne mogu dovoljno dobro da im prenesu "situaciju sa terena".
Pozdravljam potrebu da pomognu, ali njihovu pomoć treba organizovati i strogo kanalistati. Da se razumemo uvek je naš radnik ili ako hoćete prost seljak izgarao i prolivao krv za svoje dobro i svog naroda. Ne vidim da će se to menjati i u buduće. A evo dokle nas je tzv "inteligencija" i elita dovela. Dosta je stručnjaka sa Harvarda i svetskih univerzizteta. Pre svega trebamo poštene patrijalno vaspitane hrišćane, na čelnim pozicijama, kojima su nacionalni iteresi sve ! Tek tada možemo da očekujemo prave promene...
Pa vi sad razmislite može li tako nešto druga i treća Srbija da "izrodi" ?
Preporuke:
0
0
31
ponedeljak, 07 septembar 2009 16:56
milica
Ako je svrha clanka bila da ukaze na duboke politicke i ideoloske podele u Srbiji, to je postignuto, ali to nije nista novo. Ako je svrha bila da prevazidje tu dihotomiju ukazujujuci da postoji i nesto van toga, "trece", tj. dijaspora--i to je postignuto; no ni to nije nista novo. Ovo poslednje nije nista novo jer ostaje u istoj ideoloskoj zamci kao i "prva" i "druga" samo je na suptilniji nacin prebacuje van granica, gde jos uvek, kao i u zemlji, bitku biju "komunjare" i "cetnici". Kad prevazidjemo tu podelu iz proslosti, i pocnemo da se bavimo sadasnjoscu i sta je ko od nas Srba, sto u zemlji sto u rasejanju, sa sobom postigao kao ljudsko bice, onda nam ne treba vise ovo prebrojavanje na prve, druge, trece itd. Mi jesmo pripadnici istog, srpskog naroda, ali smo i pojednacna ljudska bica i sva ta zaklanjanja iza "aristokratskog" porekla, ili ideoloskih opredeljenja, te zamagljivanja nase individualne odgovornosti toboz' za spas 'grupnog portreta' -- jalova su i neubedljiva. O njihovoj stetnosti da i ne govorim. Kad pisci i komentatori ovakvih clanaka osveste svoju motivaciju i ton koji prevladava u njima- ostrascenost, netrpeljivost i polovicno sagledavanje situacije-onda i prva i druga i treca i n-ta Srbija imaju sanse...
Preporuke:
0
0
32
ponedeljak, 07 septembar 2009 18:47
Miroslav Majkl Djordjevic
TRI SRBIJE
Mudri Kinez Sun Tzu je zakljucio nekih 2,500 godina pre nas “Tako je receno da ako znas svoje neprijatelje i samog sebe, ti neces biti u opasnosti u hiljadu bitaka; ako ne znas svoje neprijatelje ali znas samo sebe, ti ces da pobedis jedanput i izgubis drugiput; ako ne znas ni svoje neprijatelje ni sebe, ti ces biti ugrozen u svakoj pojedinancoj bitci.”
Mi nikako da se odlucimo i slozimo ko smo mi i ko su nasi neprijatelji; danas se na veliko objasnjvamo o identite – ko smo sta smo, gde idemo. U proslom veku koliko katastrofalnih bitki izgubismo i sudbonosnih gresaka ucinismo jer nismo znali sebe niti smo identifikovali nase neprijatlje pravilno? Jugoslavija, Tito, “bratstvo i jedinstvo,” Zapadni saveznici, majka Rusija, “prijateljske nesvrstane nacije” i na kraju Slobodan Milosevic su neki primeri.
Odbacili smo i jos uvek odbacujemo univerzalno nacelo i mudrost “po plodoviam ce te ih poznati.”
Danas neki Srbi desperatno zele u Evropsku Uniju; drugi, tkz. “mondalisti” se ponose i zele da budu “gradjani sveta” (?!!?); treci ceznu za zagrljaj “majke Rusije” dok cetvrti drze i veruju “use i u svoje kljuse.”
Kos mo? Sta smo? Gde idemo i kako da stignemo tamo? Cinjenica je da nemamo jasan i vecinski nacionalan konsesnsus po ovim egzistencionlanim pitanjima. I dalje lutamo i kao da zelimo da dokazemo istinu “kada se ne zna put, svi putevi su dobri” – ukljucujuci i one koji vode u jaruge, mocvare i zivi pesak, ili ponore.
Prirodno je da se delimo na kategorije u ovakvoj situaciji. Opisati ih i klasifikovati ih nije precizna nauka. Medjutim, ovo sto ovde uvazeni i ocigledno umni professor zeli da nam pomogne je da pocnemo da oznacavamo i krajnje ozbiljno da razmisljamo o nasoj opasnoj situaciji u kojoj smo kao narod i drzava. Sve tri Srbije, sa svim mogucim nijansama i varijacijama su vrlo dobar pocetak. Njihov prikaz nije perfektan (i ne moze da bude) ali je dobra polazna tacka i kompas. Ne treba traziti dlaku u jajetu.
Preporuke:
0
0
33
utorak, 08 septembar 2009 11:32
Miroslav Đukić
Sjajan članak, profesor Konečni je u pravu! Kritičari njegovog teksta ne uviđaju nepretencioznost tvrdnji profesora, kao i korisnost njegovog metoda. Klasifikacija pojma Srbi i Srbija i raščlanjivanje na podgrupe, pomaže nam da razumemo sam pojam, u delovima i u celini, a nije sama sebi cilj i svrha. Da nema "Prve" i "Druge", sa svojim ušančenim i pomalo autističnim pozicijama, ne bi bilo ni "Treće Srbije", koja postoji tamo negde, na obzorju srpskih dešavanja i sve gleda sa strane. Naravno, postoje i "četvrta Srbija" (tzv. "unutrašnja emigracija", to su oni koji su ostali u Srbiji, nisu otišli u "beli svet",ali su se izolovali, svesni da u sadašljoj sveopštoj dreci njihov glas se ne čuje i nema svrhu). Tu je i peta, šesta... Pravo pitanje danas je: kako staviti "treću" Srbiju u funkciju celine, a zatim: kako obezbediti minimalni nacionalni konsenzus svih "Srbija"?
Preporuke:
0
0
34
utorak, 08 septembar 2009 15:14
Jasna Simonović
Uz dužno poštovanje vaših saveta (ne i naslova komentara), kao i poštujući izreke mudrih Kineza i ostalih mudraca sveta zahvaljujući kojima je čovečanstvo opstalo, mislim da je krajnje staromodno i jednosmerno nastavljati sa “insinuacijama neprijatelja” bilo iz Srbije ili drugde, jer se one obično pretvore u poprište primitivnih vidova međuljudskih odnosa. Milsim da spoznaja prijatelja zahteva promtni primat na Planeti ....
Lepota naroda u Srbiji, koje god vere, religije, nacije, baš je ta raznolikost koju ste lepo opisali, posebno rečima: “po plodovioma ćete ih poznati”...Baš to je pravi epilog mudrosti iz jedne Poslanice Patrijarha Pavla: “Naše je da sejemo, a da li će da uspe to je Božja volja”! To je posebno poznato američkom narodu...
Preko “beogradskog dijaspornog centra” pokušala sam da i Vama lično uputim dopis o jednom velikom biznis farmaceutskom plodu izniklom na ovom delu zemlje, ali odgovora nije bilo...Po tom “plodu” (Farmest-Solvay-KPMG) poznaje se mnogo što šta, al nikako da se okrene na “positive direction”...Zato odlučih da “dam još jednom šansu”! (Izvinjavam se ako ste Vi neki drugi Majkl Djordjević on gospodina koji je ovde već poznat!)
U tom dopisu trasirala sam put na kome svi putevi koje pominjete i ne pominjete, iz močvare, Majke Rusije, živog peska, ponora, zamora, odsečenih prstiju i nebačenih bombi, iz kineskih mudraca i balkanskih preskakalica i evropskih klackalica dobijaju svoje putnike sa “putovnicom, pasošem ili ličnom kartom” dostojnom čoveka...
Da, Srbi, stanovnici Srbije, koje god nacije, vere, religije, žele svuda...I znaju i ko su i šta su...uglavnom...Moj prijatni saputnik noćas u vlaku reče: svi smo mi ispod kože isti...
Samo nam treba koža jer se odavno čovek obukao u odelo, a ono se odavno kupuje...
Ne postoje tri Srbije, gdine Djordjević...Postoji samo jedna (sem ako se sve teritorije sveta postepeno ne preobrate u red Srbija kad počne merak legalnog biznisa umesto “raka od nuklearnih elektrana, osiromašenog uranij
Preporuke:
0
0
35
utorak, 08 septembar 2009 15:19
Jasna Simonović
- nastavak za g Majkla Djoddjevića:
Ne postoje tri Srbije, Majkl...Postoji samo jedna (sem ako se sve teritorije sveta postepeno ne preobrate u red Srbija kad počne merak legalnog biznisa umesto “raka od nuklearnih elektrana, osiromašenog uranija i duhovnog posrnuća!...
Nije prirodno deliti se na kategorije...Prirodno je ne biojati se opasne situacije jer u svakoj opasnoj situaciji uvek i svuda postoji Božja ruka...Samo je treba videti...
Zahvaljujući jednoj običnoj gospodji radnici na autobuskoj stanici u Postojni, danas sam u mogućnosti da vam pišem ovaj tekst...Nadam se da ovoga puta neće ga pročitati samo sekretarica...
I svakako se slažem sa “dlakom u jajetu”...Ako je vidite u nekoj mojoj nespretnoj reči, jednostavno zanemarite...
Preporuke:
0
0
36
utorak, 08 septembar 2009 22:18
Aleksandar Skular
Ma... kakav Harvard, kakvi bakraci, u Srbiji je samo 1,600.000. nepismenih!
Preporuke:
0
0
37
sreda, 09 septembar 2009 04:59
čile
Ne razumem baš ovo o nepismenima kakve veze ima sa tekstom, ali u zadnje vreme stalno nailazim, te 1,3 miliona te 1,6 miliona. Izgleda da se Srbija značajno promenila jer kad sam odlazio pre 15-tak godina nisam poznavao ni jednog jedinog nepismenog čoveka: da nije mogao da pročita novine ili da napiše pismo. Pa ni kad sam dolazio nikad nisam sreo nekog takvog - neka Ti je večna slava Vuče Karadžiću.
Pa čamu je svrha tih pisanija i cifara? Ili je to samo deo opšte slike koju treba ugraditi u glavu svakom Srbinu? A narod ko narod, pošto kupio za tol'ko i prodaje.
Preporuke:
0
0
38
sreda, 09 septembar 2009 06:33
Sidarta
Dokle više jadanje pripadnika dijaspore o Titu i bla-bla užasnom(?!) vremenu koje je tada bilo....Koliko puta ćemo to pročitati od Vas gospodine Pajo Patku,iz Holandije?...
...Ma nemojte,evo ja sam u Americi na koledžu trenutno, i mogu posvedočiti da neke doktore nauka koje sam ovde upoznao ne bih mogao nazvati ni polu-obrazovanim("A zašto su Srbi ratovali protiv nacista u VV2 ako ste posle postali nacisti?" i sl)...
Tako da tirade o visokom obrazovanju koje peva svaki svršeni student bilo kog "univerziteta" van granica zemlje,može da peva negde drugde.
Ovo naravno ne znači da nema mnogo njih koji su završili ozbiljne škole(pitanje je da li su išta i naučili u njima),ali sad da mi prodajete te "Treća-"Srbija"-aristokrate-plava-krv priče,ma daaajte...Pa nismo mi seljaci toliko glupi.
Preporuke:
0
0
39
sreda, 09 septembar 2009 15:27
Ruzica Vujovic
Malicioznost pojedinih komentara na dobronamerni, veoma inteligentni i neostrasceni tekst profesora Konecnog koji nikome ne "soli pamet" je zastrasujuca, tim pre sto dolazi od onih koji se smatraju patriotama. Da li je moguce da je tekst koji analizira stravicne podele i zastranjenja koja zaista postoje u nasem narodu, i opisuje preovladjujuce poglede srpske dijaspore, shvacen kao pledoaje za podelu Srbije, ili se radi o najobicnijoj zavisti, onome "ti ces da mi kazes!"?
Neko je napisao da nam trebaju posteni i pravoslavno vaspitani hriscani koji ce se nesebicno boriti za nacionalne interese na celnim pozicijama - pa naravno! Zar ne shvatate da bez hriscanski i nacionalno mislece elite koja je globalno uspesna Srbija nece moci da odrzi (ispravnije bi bilo reci ponovo stvori) veci broj postenih i pravoslavno vaspitanih Srba u Srbiji?
Kamo lepe srece da ljudi kao sto je profesor Konecni imaju savetodavnu ulogu u srpskoj politici. Ali ne, njih treba "kanalisati", kako je napisao jedan komentator, drugim recima mi sve znamo bolje, potrebne su nam samo vase pare. Slazem se, sama cinjenica da je neko uspesan u inostranstvu nije dovolja, bilo bi vazno da se pre svega patriotski orijentisani i dobronamerni Srbi iz dijaspore, tim pre ako su na uticajnim pozicijama, ukljuce vise u politicki zivot Srbije.
Preporuke:
0
0
40
sreda, 09 septembar 2009 16:54
Peter RV
@Sidarta, Moracu da se slozim sa vama.
Predavao sam vise od petnajest godina po americkim koledzima u univerzitetima i moje iskustvo sa mojim kolegama je prilicno negativno. Uporedjujuci ih sa evropljanima (ja sam francuski djak) izgledaju kao polu-obrazovani, kao neka intelektualna sirovina. Nijedan me nije impresionirao sa pokusajem da produbi svoje znanje dalje odkad je izisao sa univerziteta. Svi su bili, medjutim, vrlo uobrazeni sa svojim diplomama i doktoratima (insistiraju da ih se zove 'diktor' kad god im se neko obraca- tipicni mentalitet nekoga koji je nesiguran u svoje znanje i sposobnosti). Kad su im se iznesavale cinjenice koje nijesu bile u modi t.j. one koje NYTimes ne propagira, pocnjali su da se ponasaju neprijateljski.(zar ima istine sem one koju NYT i Washington Post odobravaju?). Kad god sam razgovarao sa njima ,uvijek sam imao utisak da govorim sa zvanicnim predstavnikom americke vlade.
Pod komunizmom smo bolje prosli u ovom smislu, jer smo znali da , sve sto se zvanicno tvrdi-bila je laz. Zaglupljenost americkog akademskog kadra je nesto sto treba izkusit, da bi se vjerovalo.Svaka istina o ovome,zvuci kao anti-americka propaganda.
Nije cudo da ovakva atmosfera prija nasim mediokriteteima. Medju slijepcima onaj koji ima jedno oko, se osjeca car.
Preporuke:
0
0
41
subota, 12 septembar 2009 14:37
Antifasista
Prof. Konecni je napisao dobronameran i utemeljen clanak. Analiza Druge Srbije je britka i adekvatna do detalja.
Medjutim, u pitanju je nesto drugo sto ovom tekstu oduzima na snazi (NISAM zlonameran, i molim da se takvi komentari preskoce, ozbiljno razgovaramo jer covek je predocio ozbiljan i vazan osvrt).
Sva je prilika da bi, naime, BAS ljudi poput prof. Konecnog trebali i mogli (MORALI) da se za opstu stvar izbore TAMO. U zemljama u kojima zive. Ne da "lobiraju za Srbiju" i slicno (to neka radi drzava) nego da se protiv rasistickih kleveta i uvreda protiv Srba kao naroda BORE jezikom i instrumentima drustva u kojem zive, koji im je poznat i kojim, uveren sam, odlicno vladaju. Ne verujem da u Americi postoji vise IJEDNA etnicka, politicka i socijalna grupa (ljudi, zivotinja ili biljaka) o kojoj je moguce u javnosti izreci onakve fasisticke i dehumanizujuce uvrede kakve tamosnja stampa i mediji rutinski koriste protiv Srba. SVI imaju advocacy groups, SVI imaju meda watch, SVI su ugrozeni i svi TUZE na svaku opasku koja nije u superlativu. Osim Srba.
Neki los holivudski film/TV-serija dehumanizuje Srbe i negira njihove zrtve? Odlicno, stavite ih u medije, zalepite im stigmu fasista i tuzite, tuzite. Oformite dobru anti-defamation organizaciju. Angazujte advokate, i gomilu volontera (tu i mi odavde mozemo da pomognemo, u doba Interneta je to vise nego operabilan poduhvat). I videcete kako se odnos TRENUTNO menja.
Pazite, nakon Jasenovca i srpskog drzanja u WW2, ZLOCIN je dopustati da se o nama govori sve ono.
Neophodna je smena generacija u etabliranim srpskim organizacijama u SAD, koje vode dobri, ali avaj, anahroni lideri, koji robuju antikomunistickom diskursu iz 1945 (profesoru sa Berklija nije potrebno objasnjavati koliko je taj diskurs danas zastareo i nekoristan, pogotovo u americkoj akademiji). Srpski "aktivizam" se svodi na piknike i praznike.
Posla, dakle, za sto godina, a valja ga obaviti sto pre.
Rado cu cuti odgovor dr Konecnog.
Preporuke:
0
0
42
ponedeljak, 14 septembar 2009 05:48
petro@ Antifašista
Naivno bez kraja. Ne pratim u zadnje vreme, ali jesu li porodice nevinih žrtava bombardovanog voza uspeli da dobiju išta sudeći se po pravednim svetskim sudovima? A tu se radi o životima, nevinim, a ovamo očekujete da se autor i ljudi u emigraciji izbore za nešto TAMO. Još mi je u sećanju izjava kanadskog ministra Arta Eglentona iz doba bombardovanja kad su Srbi demonstrirali po Kanadi: "Ako im se ne sviđa ovde neka se vrate odakle su došli".
A ako neko zaista misli da se u Americi svako sudi za svašta, treba da oladi televizor i DŽadž DŽudi.
Preporuke:
0
0
43
utorak, 15 septembar 2009 16:41
Antifasista
Nije uopste "naivno". I nemojte da mesamo kategorije. Ja ovde nisam govorio o zrtvsama NATO-agresije, koje JESU posebna i velika tema, a licno verujem da ce se njihova prica tek cuti. Uostalom, imate ugledne pravnike i izvestace upravo IZ ZEMALJA KOJE SU NAS BOMBARDOVALE, koji su o tome govorili i govorili. U Srbiji imate dve VLADAJUCE stranke koje hoce u NATO. Javno. Pa sta sad, da oni tamo budu veci Srbi od nas?
Elem, molim Vas da ne mesamo kategorije, jos jednom. Ja ovde govorim o RASISTICKOM tretmanu Srba kao takvih. U medijima. Dakle, tretmanu koji valjda najpre pogadja Srbe koji su Amerikanci i Kanadjani. Nasi TAMO treba se bore protiv TE POSASTI. A ne da "zastupaju Srbiju" i slicne budalastine koje se ocekuju odavde.
Ako je taj Kanadjanin to stvarno rekao, zasto se nijedno srpsko udruzenje u Kanadi nije oglasilo? Ko je on da Srbe KANADJANE tera u drzave iz kojih su im dosli preci?
Identitet prekookeanskih zemalja i pociva na cinjenici da su svi dosli odnekud. Etnicka ravnopravnost je tamo izborena nedavno, i to je trajalo. Kako bi se zavrsilo ako bi svi krenuli da teraju jedni druge u maticne zemlje pradedova?
Uostalom, da ne preterujemo. I ono malo srpskog aktivizma (pojedinacnog) u pravcu u kojem govorim - DONELO je rezultate. Dan Jasenovca se obelezava u Vasingtonu. U Beogradu ne. Spomenik jasenovackim zrtvama ima grad Njujork. Grad Beograd ne.
Tompsonove koncerte i ustaska divljanja su POJEDINI srpski entuzijasti (uz jevrejske i antifasisticke ORGANIZACIJE) uspeli da blokiraju u Kandi i Australiji. U Srbiji, na svaki pomen Tompsona, skoce LDP-ovci, NVO i blog B92 da brane 'slobodu govora'.
Govorim o tome da i Srbi (tj. Amerikanci/Kanadjani srpskog porekla) treba da imaju organizacije koje ce se baviti medijskom analizom i reagovati kad god neko iz medija/industrije zabave, klevetnicki opljune po Srbima.
Trenutne srpske organizacije su slavsko-folklorna drustva u kojima se nista nije promenilo 75 godina
Preporuke:
0
0
44
četvrtak, 17 septembar 2009 13:02
pera
Prva i druga Srbija se odnose na neznacajan broj stanovnika koji su na taj nacin uvuceni u politicku ideolosku ostrascenost stranaka. Vecina stanovnika Srbije ima problem sa placanjem racuna, odnosno sa elementarnim opstankom. To je prva i poslednja Srbija. Treca Srbija je prosto kojesta, jer Srbija moze postojati samo u Srbiji.
.jpg)
Pa sad nek svako radi po svojoj savesti
Što kažu poslednji "trubaduri" beogradskog asfalta i srpske tradicije, grupa 357: "Jedna je Srbija..."
Snažan osećaj dijaspore prema postojbini je poznat svakome ko ima rodbinu i prijatelje sa mestom prebivališta u svetu, i to je za poštovanje... Nažalost, počev od Milana Panića kao "preteče dijaspore" kada se naš "ekonomski balon" raspukao samo na onu obalu Atlantika...Pa moji pokušaji da dijasporu obavestim o KPMG Jugoslavija, pa AMCHAM "ružne neaktivnosti" u Beogradu..to treba da bude primarni fokus ozbiljnog članka o "dijaspori"....U tom smislu, želim Prof. Konečniju "brainstorming"
predavanje..
p.s. Neki studenti jednog Univerziteta u Oklahomi bili su fascinirani mojim predstavljanjem slučaja KPMG - Solvay - Farmest samo sa 4 dokumenta...Molim profesora da od Redakcije NSPM zatrazi moj mejl ako profesora "to" interesuje...
I ubuduće: Naša otadžbina se zove SERBIA!
I eto ti sad: stiže i "Treća Srbija". Pa je prva primitivna (ali "dobra u duši"), druga poltronska (ali bi dobar psihoanalitičar mogao da ih, zabludele, vrati na pravi put), a treća je, je li, nepriznato aristokratska (ali, iako neshvaćena, spremna da pomogne prvim dvema).
Pa ipak, ovde je, prema zasluzi, ironično, krenuo da filozofira argument ad libitum. Sada čekamo četvrtu, ili što bi rekao autor, šestu, sedmu Srbiju.
Možda će to malo obeshrabriti g. Antonića da napiše još koju knjigu posvećenu fiktivnom projektu "Druga Srbija".
To je fakat.
Dok nisam pročitao komentare, mislio sam da je napis suvišan iz razloga što `elaborira` opšte poznate činjenice.
Ono što nije razumljivo većini, je da postoji i ČETVRTA SRBIJA - to su ljudi koji etički, karakterom, pripadaju trećoj Srbiji, ali su se ovde ukopali, i spremni su na ono što dolazi.
Zato ih je teško kadkad razlikovati od nekih drugih, ali, oni pripadaju Srbskom narodu, bez ostatka, do kraja sveta.
Ovakav oblik interesnog - drustvenog angazovanja uredjen je zakonom i demokratskim normama ponasanja, koje su tekovine civilizacijskog dostignuca ovih drustava.
Jos jedno od civilizacijskih dostignuca ovih drustava je i cinjenica da, bez obzira na dijametralno suprotne stavove i interese koje zastupaju, jedni druge ne smatraju "krvnim" neprijateljima koje treba istrebiti, vec kao sugradjane sa drugacijim uverenjima, interesima i pogledima na zivot.
Oni mogu biti na politickoj levici ili desnici, homo ili hetero seksualci, katolici, protestanti , muslimani, ili Srbi pravoslavci iz dijaspore, kojoj i sam pripadam, ali nikada jedni drugima ne dovode u pitanje patriotizam.
Podele na "prvu" i "drugu" Srbiju nisu nista drugo nego odraz neznanja, politickog neiskustva, politikantstva i nedostatka demokratske kulture.
Politicka "elita" Srbije, zarad pridobijanja jeftinih politickih poena, promovise ovakvu podelu, a nazalost, pojedini clanci koji se cesto pojavljuju u NSPM i njihovi autori, zvuce kao ideolozi podela.
Razumem potrebu profesora Konecnog, da definise novi, tihi sloj gradjana Srbije i nas koji zivimo u dijaspori, koji ovakve podele smatraju pogubnim za ostvarenje nacionalnih interesa Srbije i njenih gradjana.
Moguce je da je termin "treca" Srbija pomalo nesrecno izabran, imajuci u vidu negativnu konotaciju, vec kolokvijalnih, "prve" i "druge" Srbije. U isto vreme, ovaj tekst shvatam i podrzavam, kao poziv svima koji na to mogu da uticu, ukljucujici i urednistvo NSPM, da ovakva, po Srbiju pogubna, politicka praksa, prestane da dominira drustvenim tokovima Srbije.
postoji i ČETVRTA SRBIJA - to su ljudi koji etički, karakterom, pripadaju trećoj Srbiji, ali su se ovde ukopali, i spremni su na ono što dolazi.
taccno tako, samo ljudi koji su ovde ukopani okruzzeni su ljudima koji su indoktrinirani sistemom koji postoji od 1918, a kakav odavno ne postoji u civilizovanom svetu...kad takav emigrira, ma gde da emigrira dodje u sredinu gde preovladavaju normalni stavovi i gde ne mora da objassnjava dozzzivotno da je belo belo a da je more slano....i tako dobije energije i vremena da se bavi svojom strukom jer ne mora da je trossi na beskonaccna dokazivanja occiglednog..
sistem koji je ustanovljen 1918 je podaniccki a sistem koji vlada u celom svetu je demokratija i nacionalna drzzava....to je ono za ssta se borimo joss od 9. marta a sve smo dalje i sve nas je manje ovde
@DRAGAN
Slažem se sa Vama, i čudim se da ljudi sve manje čitaju kako je napisano.
Svaka objektivna politička analiza sigurno bi nas dovela do drugačijeg rezultata nego što
to govori "analiza" u stilu nekog strateškog marketinga - kakva je manihejska o (samo) dve
Srbije. U političkoj podeli, u smislu u kome o njoj govorimo (dakle, ne u teritorijalnom) -
Srbije ima više od dve, srećom! Zato, ne žalimo ni za brojkom jedan. Čak i strateški
marketeinzi retko istupaju tako pompeznim rezultatom - osim onog iz Severne Koreje.
Nijedan politički analitičar nije otkrio podelu na dve Srbije niti je tom trendu kumovao.
Ne bi trebalo da nas prevare oni koji se samo tako predstavljaju (pa posle čujemo ...) -
pričamo o stuci, ozbiljno! Jedno je marketing - drugo analiza. Svrsishodnu podelu na (samo)
dve Srbije, obznanili su sami "hirurzi-lobotomičari". Dakle, nije problem što - u predmetnom
smislu - objektivno postoji više Srbija, nego što ova Druga Srbija nameće podelu na dve, i što
besomučno "operiše" trpajući nas u Prokrustovu postelju svoje projekcije. Budući da je podela
na dve Srbije toliko ispromovisana i opštepoznata, a svaki misleći čovek ne vidi sebe u njoj,
on prirodno, svoju poziciju naziva prvom sledećom - trećom. Nećemo zbog toga reći da ima više
Trećih Srbija, već da Srbija ima više (bar od tri, a broj im i ne znamo, niti je bitan).
U tekstu je izložen jedan od mogućih pogleda koji dolazi izvan začarane dvojne podele. Što ih
ima više, to bolje. Time se gruba podela relativizuje, omekšavaju joj se neprirodne granice.
Pisanje o Drugoj Srbiji, nije obavezno isto što i slagati se sa podelom na dve Srbije. Znači,
nametanje takve podele jeste taktika i strategija ujedno, za vrhovni cilj - vlast.
Manihejska podela ide niz dlaku ljudskoj sklonosti ka pojednostavljenju, gde je sve samo crno
ili belo, dobro ili zlo. Kad poverujemo u ovo, ostaje im lakši deo posla, da nas uvere da
su oni (i samo oni) na strani dobra, jel` da? Pa onda, njima i vlast, naravno! Ko nije za to
Da dobro dobije sva oruđa i oružja? Šta bi tek tada moglo biti? Ko zna, možda bi pretekli
pomenutu Koreju jer bi, najzad, i bez nekog strateškog marketinga mogli saopštiti magični
rezultat: Srbija je jedna!
Sačuvaj nas Bože!
Dopala mi se elaboracija teksta i komentara. Mislim da bi tu imalo materijala za jedan poseban, autorski tekst iz vaseg ugla. Rado bih to pročitala, a oni "bonusi" iz komentara Zarkovićevog teksta baš su me zasmejali.
Pozdrav
Što se tiče konkretnog članka mislim da mu nedostaje jasnija analiza odnosa "Prve" i "Treće" Srbije.
Profesor ima plemenite namere ali zaključak iz ovih 27 komentara je: nikad ne može biti jednina u množini.
Šta ćeš, teško je ubediti našeg čoveka da je tvoj pijedistal viši od njegovog. Naviklo to na patrijarhalizam. Knez pa ja.
Srbi iz dijaspore su se već toliko udaljili od dešavanja u matici da ni sve informacije preko interneta i medija ili pak usmena obaveštenja prijatelja ne mogu dovoljno dobro da im prenesu "situaciju sa terena".
Pozdravljam potrebu da pomognu, ali njihovu pomoć treba organizovati i strogo kanalistati. Da se razumemo uvek je naš radnik ili ako hoćete prost seljak izgarao i prolivao krv za svoje dobro i svog naroda. Ne vidim da će se to menjati i u buduće. A evo dokle nas je tzv "inteligencija" i elita dovela. Dosta je stručnjaka sa Harvarda i svetskih univerzizteta. Pre svega trebamo poštene patrijalno vaspitane hrišćane, na čelnim pozicijama, kojima su nacionalni iteresi sve ! Tek tada možemo da očekujemo prave promene...
Pa vi sad razmislite može li tako nešto druga i treća Srbija da "izrodi" ?
Mudri Kinez Sun Tzu je zakljucio nekih 2,500 godina pre nas “Tako je receno da ako znas svoje neprijatelje i samog sebe, ti neces biti u opasnosti u hiljadu bitaka; ako ne znas svoje neprijatelje ali znas samo sebe, ti ces da pobedis jedanput i izgubis drugiput; ako ne znas ni svoje neprijatelje ni sebe, ti ces biti ugrozen u svakoj pojedinancoj bitci.”
Mi nikako da se odlucimo i slozimo ko smo mi i ko su nasi neprijatelji; danas se na veliko objasnjvamo o identite – ko smo sta smo, gde idemo. U proslom veku koliko katastrofalnih bitki izgubismo i sudbonosnih gresaka ucinismo jer nismo znali sebe niti smo identifikovali nase neprijatlje pravilno? Jugoslavija, Tito, “bratstvo i jedinstvo,” Zapadni saveznici, majka Rusija, “prijateljske nesvrstane nacije” i na kraju Slobodan Milosevic su neki primeri.
Odbacili smo i jos uvek odbacujemo univerzalno nacelo i mudrost “po plodoviam ce te ih poznati.”
Danas neki Srbi desperatno zele u Evropsku Uniju; drugi, tkz. “mondalisti” se ponose i zele da budu “gradjani sveta” (?!!?); treci ceznu za zagrljaj “majke Rusije” dok cetvrti drze i veruju “use i u svoje kljuse.”
Kos mo? Sta smo? Gde idemo i kako da stignemo tamo? Cinjenica je da nemamo jasan i vecinski nacionalan konsesnsus po ovim egzistencionlanim pitanjima. I dalje lutamo i kao da zelimo da dokazemo istinu “kada se ne zna put, svi putevi su dobri” – ukljucujuci i one koji vode u jaruge, mocvare i zivi pesak, ili ponore.
Prirodno je da se delimo na kategorije u ovakvoj situaciji. Opisati ih i klasifikovati ih nije precizna nauka. Medjutim, ovo sto ovde uvazeni i ocigledno umni professor zeli da nam pomogne je da pocnemo da oznacavamo i krajnje ozbiljno da razmisljamo o nasoj opasnoj situaciji u kojoj smo kao narod i drzava. Sve tri Srbije, sa svim mogucim nijansama i varijacijama su vrlo dobar pocetak. Njihov prikaz nije perfektan (i ne moze da bude) ali je dobra polazna tacka i kompas. Ne treba traziti dlaku u jajetu.
Lepota naroda u Srbiji, koje god vere, religije, nacije, baš je ta raznolikost koju ste lepo opisali, posebno rečima: “po plodovioma ćete ih poznati”...Baš to je pravi epilog mudrosti iz jedne Poslanice Patrijarha Pavla: “Naše je da sejemo, a da li će da uspe to je Božja volja”! To je posebno poznato američkom narodu...
Preko “beogradskog dijaspornog centra” pokušala sam da i Vama lično uputim dopis o jednom velikom biznis farmaceutskom plodu izniklom na ovom delu zemlje, ali odgovora nije bilo...Po tom “plodu” (Farmest-Solvay-KPMG) poznaje se mnogo što šta, al nikako da se okrene na “positive direction”...Zato odlučih da “dam još jednom šansu”! (Izvinjavam se ako ste Vi neki drugi Majkl Djordjević on gospodina koji je ovde već poznat!)
U tom dopisu trasirala sam put na kome svi putevi koje pominjete i ne pominjete, iz močvare, Majke Rusije, živog peska, ponora, zamora, odsečenih prstiju i nebačenih bombi, iz kineskih mudraca i balkanskih preskakalica i evropskih klackalica dobijaju svoje putnike sa “putovnicom, pasošem ili ličnom kartom” dostojnom čoveka...
Da, Srbi, stanovnici Srbije, koje god nacije, vere, religije, žele svuda...I znaju i ko su i šta su...uglavnom...Moj prijatni saputnik noćas u vlaku reče: svi smo mi ispod kože isti...
Samo nam treba koža jer se odavno čovek obukao u odelo, a ono se odavno kupuje...
Ne postoje tri Srbije, gdine Djordjević...Postoji samo jedna (sem ako se sve teritorije sveta postepeno ne preobrate u red Srbija kad počne merak legalnog biznisa umesto “raka od nuklearnih elektrana, osiromašenog uranij
Ne postoje tri Srbije, Majkl...Postoji samo jedna (sem ako se sve teritorije sveta postepeno ne preobrate u red Srbija kad počne merak legalnog biznisa umesto “raka od nuklearnih elektrana, osiromašenog uranija i duhovnog posrnuća!...
Nije prirodno deliti se na kategorije...Prirodno je ne biojati se opasne situacije jer u svakoj opasnoj situaciji uvek i svuda postoji Božja ruka...Samo je treba videti...
Zahvaljujući jednoj običnoj gospodji radnici na autobuskoj stanici u Postojni, danas sam u mogućnosti da vam pišem ovaj tekst...Nadam se da ovoga puta neće ga pročitati samo sekretarica...
I svakako se slažem sa “dlakom u jajetu”...Ako je vidite u nekoj mojoj nespretnoj reči, jednostavno zanemarite...
Pa čamu je svrha tih pisanija i cifara? Ili je to samo deo opšte slike koju treba ugraditi u glavu svakom Srbinu? A narod ko narod, pošto kupio za tol'ko i prodaje.
...Ma nemojte,evo ja sam u Americi na koledžu trenutno, i mogu posvedočiti da neke doktore nauka koje sam ovde upoznao ne bih mogao nazvati ni polu-obrazovanim("A zašto su Srbi ratovali protiv nacista u VV2 ako ste posle postali nacisti?" i sl)...
Tako da tirade o visokom obrazovanju koje peva svaki svršeni student bilo kog "univerziteta" van granica zemlje,može da peva negde drugde.
Ovo naravno ne znači da nema mnogo njih koji su završili ozbiljne škole(pitanje je da li su išta i naučili u njima),ali sad da mi prodajete te "Treća-"Srbija"-aristokrate-plava-krv priče,ma daaajte...Pa nismo mi seljaci toliko glupi.
Neko je napisao da nam trebaju posteni i pravoslavno vaspitani hriscani koji ce se nesebicno boriti za nacionalne interese na celnim pozicijama - pa naravno! Zar ne shvatate da bez hriscanski i nacionalno mislece elite koja je globalno uspesna Srbija nece moci da odrzi (ispravnije bi bilo reci ponovo stvori) veci broj postenih i pravoslavno vaspitanih Srba u Srbiji?
Kamo lepe srece da ljudi kao sto je profesor Konecni imaju savetodavnu ulogu u srpskoj politici. Ali ne, njih treba "kanalisati", kako je napisao jedan komentator, drugim recima mi sve znamo bolje, potrebne su nam samo vase pare. Slazem se, sama cinjenica da je neko uspesan u inostranstvu nije dovolja, bilo bi vazno da se pre svega patriotski orijentisani i dobronamerni Srbi iz dijaspore, tim pre ako su na uticajnim pozicijama, ukljuce vise u politicki zivot Srbije.
Predavao sam vise od petnajest godina po americkim koledzima u univerzitetima i moje iskustvo sa mojim kolegama je prilicno negativno. Uporedjujuci ih sa evropljanima (ja sam francuski djak) izgledaju kao polu-obrazovani, kao neka intelektualna sirovina. Nijedan me nije impresionirao sa pokusajem da produbi svoje znanje dalje odkad je izisao sa univerziteta. Svi su bili, medjutim, vrlo uobrazeni sa svojim diplomama i doktoratima (insistiraju da ih se zove 'diktor' kad god im se neko obraca- tipicni mentalitet nekoga koji je nesiguran u svoje znanje i sposobnosti). Kad su im se iznesavale cinjenice koje nijesu bile u modi t.j. one koje NYTimes ne propagira, pocnjali su da se ponasaju neprijateljski.(zar ima istine sem one koju NYT i Washington Post odobravaju?). Kad god sam razgovarao sa njima ,uvijek sam imao utisak da govorim sa zvanicnim predstavnikom americke vlade.
Pod komunizmom smo bolje prosli u ovom smislu, jer smo znali da , sve sto se zvanicno tvrdi-bila je laz. Zaglupljenost americkog akademskog kadra je nesto sto treba izkusit, da bi se vjerovalo.Svaka istina o ovome,zvuci kao anti-americka propaganda.
Nije cudo da ovakva atmosfera prija nasim mediokriteteima. Medju slijepcima onaj koji ima jedno oko, se osjeca car.
Medjutim, u pitanju je nesto drugo sto ovom tekstu oduzima na snazi (NISAM zlonameran, i molim da se takvi komentari preskoce, ozbiljno razgovaramo jer covek je predocio ozbiljan i vazan osvrt).
Sva je prilika da bi, naime, BAS ljudi poput prof. Konecnog trebali i mogli (MORALI) da se za opstu stvar izbore TAMO. U zemljama u kojima zive. Ne da "lobiraju za Srbiju" i slicno (to neka radi drzava) nego da se protiv rasistickih kleveta i uvreda protiv Srba kao naroda BORE jezikom i instrumentima drustva u kojem zive, koji im je poznat i kojim, uveren sam, odlicno vladaju. Ne verujem da u Americi postoji vise IJEDNA etnicka, politicka i socijalna grupa (ljudi, zivotinja ili biljaka) o kojoj je moguce u javnosti izreci onakve fasisticke i dehumanizujuce uvrede kakve tamosnja stampa i mediji rutinski koriste protiv Srba. SVI imaju advocacy groups, SVI imaju meda watch, SVI su ugrozeni i svi TUZE na svaku opasku koja nije u superlativu. Osim Srba.
Neki los holivudski film/TV-serija dehumanizuje Srbe i negira njihove zrtve? Odlicno, stavite ih u medije, zalepite im stigmu fasista i tuzite, tuzite. Oformite dobru anti-defamation organizaciju. Angazujte advokate, i gomilu volontera (tu i mi odavde mozemo da pomognemo, u doba Interneta je to vise nego operabilan poduhvat). I videcete kako se odnos TRENUTNO menja.
Pazite, nakon Jasenovca i srpskog drzanja u WW2, ZLOCIN je dopustati da se o nama govori sve ono.
Neophodna je smena generacija u etabliranim srpskim organizacijama u SAD, koje vode dobri, ali avaj, anahroni lideri, koji robuju antikomunistickom diskursu iz 1945 (profesoru sa Berklija nije potrebno objasnjavati koliko je taj diskurs danas zastareo i nekoristan, pogotovo u americkoj akademiji). Srpski "aktivizam" se svodi na piknike i praznike.
Posla, dakle, za sto godina, a valja ga obaviti sto pre.
Rado cu cuti odgovor dr Konecnog.
A ako neko zaista misli da se u Americi svako sudi za svašta, treba da oladi televizor i DŽadž DŽudi.
Elem, molim Vas da ne mesamo kategorije, jos jednom. Ja ovde govorim o RASISTICKOM tretmanu Srba kao takvih. U medijima. Dakle, tretmanu koji valjda najpre pogadja Srbe koji su Amerikanci i Kanadjani. Nasi TAMO treba se bore protiv TE POSASTI. A ne da "zastupaju Srbiju" i slicne budalastine koje se ocekuju odavde.
Ako je taj Kanadjanin to stvarno rekao, zasto se nijedno srpsko udruzenje u Kanadi nije oglasilo? Ko je on da Srbe KANADJANE tera u drzave iz kojih su im dosli preci?
Identitet prekookeanskih zemalja i pociva na cinjenici da su svi dosli odnekud. Etnicka ravnopravnost je tamo izborena nedavno, i to je trajalo. Kako bi se zavrsilo ako bi svi krenuli da teraju jedni druge u maticne zemlje pradedova?
Uostalom, da ne preterujemo. I ono malo srpskog aktivizma (pojedinacnog) u pravcu u kojem govorim - DONELO je rezultate. Dan Jasenovca se obelezava u Vasingtonu. U Beogradu ne. Spomenik jasenovackim zrtvama ima grad Njujork. Grad Beograd ne.
Tompsonove koncerte i ustaska divljanja su POJEDINI srpski entuzijasti (uz jevrejske i antifasisticke ORGANIZACIJE) uspeli da blokiraju u Kandi i Australiji. U Srbiji, na svaki pomen Tompsona, skoce LDP-ovci, NVO i blog B92 da brane 'slobodu govora'.
Govorim o tome da i Srbi (tj. Amerikanci/Kanadjani srpskog porekla) treba da imaju organizacije koje ce se baviti medijskom analizom i reagovati kad god neko iz medija/industrije zabave, klevetnicki opljune po Srbima.
Trenutne srpske organizacije su slavsko-folklorna drustva u kojima se nista nije promenilo 75 godina